Pazi na čija vrsta kucaš i tražiš razumijevanje.
Jer možda kucaš onome tko ne razumije niti sebe.
Pa u boli ogoliš dušu i ostaneš samo to – ogoljen.
Neshvaćen.
Neshvaćen od onoga koji ni sebe ne može shvatiti.
Onoga koji je možda u većoj boli nego ti. Srca stisnutog i utrnulih emocija, jer možda ni tu osobu život nije štedio…
I dok očekuješ zagrljaj, dobiješ pljusku. Onu najbolniju – emotivnu, pa zatečen ostaneš u čudu.
I ne znaš čemu se više čudiš: situaciji ili samome sebi jer si se nadao promjeni? Da te neće više povrijediti?
A ustvari te najviše boli razočaranje u svoje očekivanje. Očekivanje da će ovaj put biti drugačije.
A možda usprkos svim tvojim nastojanjima jednostavno ne može.
Zato se odmakni i spasi se. Čuvaj svoju dušu i postavi granice.
Jer neki te ljudi jednostavno nisu zaslužili.
Oni gube, ne ti.
Ti samo dobivaš kad se odmakneš od tih toksičnih odnosa. Možeš samo rasti i napredovati kad se riješiš tog tereta.
Samo pripazi putem da si stvarno naučio lekciju.
I da ćeš biti mudriji sljedeći put. Pažljiviji. Ne otvarati srce pod svaku cijenu i svakome.
Ne dozvoliti više da te gaze.
Jer doći će opet sljedeća kušnja. Doći ćeš pred slična vrata.
I onda dobro razmisli prije nego li pokucaš. Hoćeš li opet otvoriti srce nekome tko te ne zaslužuje?
